Kada meni padne na pamet neka pesmica, ja je zapisem ... i evo ih! :)

Praznoca. Cudna rec za cudno osecanje. Pri svakom izgovoru te reci nesto se stegne u srcu, boli...

Neopisivo nadjaca osecaj srece, osecaj pripadanja. Osobe koje sa tobom dele toplo gnezdo te nadjacaju

svojim krikom. Krikom bola. Strah da ih ne izgubis cini tvoj krik jacim, ali i tisim. Hiljadu uzvika

traze svoje mesto pod ovim, vec otrcanim nebeskim svodom. Ima li mesta za sve nas? Samo za one najjace,

najvrednije... Cemu trud, tezak trud od 15 godina, ako cu sada pokleknuti? Bol te tera da panicno trazis

hobi, trazis talenat, trazis priznavanje drugih. Cinis greske, opasne greske. Greske koje potvrdjuju tu

tvoju sumnju, cine je jacom. Prosiruju je pokusavanjem da je suze. Cutanjem je cinimo stvarnijom, nama

vaznijom. Sve nase dobre stvari se munjevitom brzinom pretvaraju u pakao... Ali, i munjevitom brzinom

odlazi...i vraca se.... I vrti se u krug! Zato se potrudite da tu munjevitu brzinu pojacate, ojacate...

Kako? Ne panikom! Razmislite, duboko, sta ocekujete od sebe, svog zivota? Podelite tu svoju informaciju

sa drugima. Tuga se najlakse pobedjuje drustvom. Ali, ne zaboravite da izdvojite momenat, samo vas. Sve

vase misli saberite, podelite samo sa sobom. Stvorite tajne, neke nemojte ni sebi naglas reci! Jer

ipak... to je vas zivot... vi mozete raditi sta zelite! Samo se potrudite da vas praznoca ne posecuje

cesto...

Posle skoro godinu dana evo me opet (:

Dakle.... Sta je zivot? Kako ga najbolje iskoristiti? Hipokrat je rekao: "Zivot je kratak, umetnost duga, prilika brza a pokusaj opasan" ... Da li vredi rizikovati?
Zivot se moze sutra prekinuti, bez ikakve najave, a ipak mozemo ziveti jos dugo....dugo. Ja ne verujem u medicinu, osudjujte me koliko zelite, ne verujem. Mozda je to nezahvalno od mene reci jer sam ja zivi primer da medicina vredi. Da Medicina ne postoji sada bih bila nekoliko metara ispod zemlje, i... mozda bi od mene samo koske ostale.... Ja verujem u slucajnost. Zivot to i jeste. Tvoja je stvar izbora kako ces ziveti. Vecina nije ni svesna tog izbora. Ja sam ga svesna, ali opet gresim... ne cinim ga. Jedna moja drugarica je rekla: " Mene niko ne poznaje. Oni poznaju osobu kakvom se ja predstavljam, ali to mozda nisam ja. " Dakle, mozete biti sta zelite. Koliko ste sposobni pretvarati se. Ali, da li vredi pretvarati se? Da li smo ovo zaista mi? Zivot je linija... Ne dozvolite da vam je drugi krive, ali ipak... mora se nekada iskriviti da bi se ispravila...Znate onaj divan osecaj ispravljanja? I on ima svoje zrtve... Zato, kada vam se linija uvije, razmisljajte o ispravljanju, i kako to uvijanje ima svoj smisao, pouku.... Iskoristite najbolje...


Da li zelite ziveti pitajuci se sta je zivot? Nemojte se pitati, isprobajte... Jer je svaki dan svoja posebna linija.... Necu reci Carpe Diem, necu reci Seeize the Day, necu reci Iskoristi Dan... Ne koristite tudje izraze, koristite svoje...ili bar osobe koju predstavljate svojim imenom i prezimenom...

prica o ratu :( no bravery

Ja filozofiram...ovo ne mozete propustiti